5 tehnika za poboljšanje kvaliteta vazduha u zatvorenom prostoru

Kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru odnosi se na stanje vazduha u vašem domu ili zgradi.

Istraživanje sprovedeno u Danskoj, koje je vodio profesor Jan Sundell (2004), izdvojilo je četiri ključna aspekta na koje utiče kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru (2):

• Udobnost: Svežina vazduha se odmah oseti kada uđete u zgradu.
• Zdravlje: Loš kvalitet vazduha može negativno uticati na disajne puteve i opšte zdravlje.
• Performanse: Kvalitetan vazduh poboljšava mentalne sposobnosti i osećaj blagostanja.
• Povezanost sa prirodom: Svež vazduh pojačava osećaj povezanosti sa prirodom, posebno kada dolazi kroz prozore.

Na kvalitet vazduha u vašem domu (IAQ) utiču različiti faktori, uključujući brzinu ventilacije, izvore zagađenja i uslove okoline (3).

Analiza koju je sprovela kompanija Navigant Ecofys, predstavljena u Healthy Homes Barometer (VELUX, 2017), pokazuje da jedan od šest Evropljana živi u nezdravim objektima.

To su domovi koji su vlažni, pregrejani, nemaju dovoljno prirodne svetlosti ili imaju loše grejanje. Studija dodatno ističe da su Evropljani koji žive u vlažnim kućama 1,7 puta češće skloni da prijave loše zdravlje. Slično, život u domovima sa nedovoljno dnevne svetlosti ili sa pregrevanjem povećava verovatnoću da ćete prijaviti loše zdravlje za 1,5 puta.

Prema studiji koju je sprovela profesorka Filomena Bluyssen 2009. godine (4), vazduh u zatvorenom sadrži brojne materije koje mogu negativno uticati na vaše zdravlje i udobnost.

• Gasove (posebno formaldehid)
• Isparljive organske materije (VOC)
• Neorganske materije (npr. azotni oksidi (NOx) i sumporni oksid (SOx))
• Čestice (kao što su kućna prašina i produkti sagorevanja)
• Radioaktivne gasove (poput radona)
• Biološke elemente (uključujući buđ, gljive, polen i grinje)
• Vlagu u obliku vodene pare

Bluyssenova studija naglašava da većina ovih zagađivača potiče iz unutrašnjih izvora, uključujući:

• Ljudske aktivnosti: Duvanski dim, čestice iz kuvanja i upotrebu sredstava za čišćenje i ličnu negu
• Potrošačku i kancelarijsku elektroniku: Uređaji kao što su laserski štampači
• Građevinske materijale: Termoizolacija, šperploče, boje, nameštaj i obloge za podove i zidove

Da biste stvorili udoban i zdrav prostor u zatvorenom, važno je:

• Kontrolisati zagađenje na izvoru: Koristite građevinske materijale i nameštaj sa overenim niskim hemijskim emisijama, birajte proizvode za čišćenje sa niskim emisijama, izbegavajte pušenje u zatvorenom i efikasno upravljajte nivoima vlage.
• Pratite kvalitet vazduha u zatvorenom: Redovno proveravajte nivoe CO₂, vlage, VOC-a i drugih zagađivača u zatvorenom.

Nivoi CO₂ su dobar pokazatelj koliko je ventilacija u nekom prostoru efikasna.

Spoljašnji vazduh obično sadrži oko 400 ppm CO₂. U zatvorenom prostoru, ovaj nivo raste zbog ljudske aktivnosti, a koncentracije iznad 950 ppm, kako je definisano evropskim standardom EN 16798-1 iz maja 2019, ukazuju na loš kvalitet vazduha.

Visok nivo CO₂ može dovesti do simptoma kao što su pospanost, glavobolja i smanjena produktivnost. Praćenje i upravljanje nivoima CO₂ je posebno kritično u prostorima gde ljudi provode duže vreme, kao što su spavaće sobe, učionice i kancelarije.

Prirodna ventilacija je jednostavan i efikasan način za smanjenje nivoa CO₂. Ako omogućite ulazak i cirkulaciju svežeg vazduha, možete razrediti i izbaciti nakupljeni ugljen-dioksid.

Prirodna ventilacija je veoma važna za održavanje zdravog vazduha u zatvorenom prostoru, a pametno postavljanje prozora može značajno poboljšati njenu efikasnost.

Ugradnja krovnih prozora zajedno sa vertikalnim prozorima poboljšava cirkulaciju vazduha stvaranjem uzlaznih struja. Ova postavka omogućava bolju obnovu vazduha i uklanjanje unutrašnjih zagađivača, kao što su VOC i fine čestice.

Ova metoda ventilacije, poznata kao poprečna ventilacija, posebno je efikasna u prostorijama sa visokom vlagom ili nivoima zagađenja, kao što su kuhinje i kupatila. Kombinovanjem vertikalnih i krovnih prozora možete poboljšati izbacivanje zagađivača iz prostora i održati zdraviju sredinu za život.

Izloženost lošem kvalitetu unutrašnjeg vazduha može dovesti do niza zdravstvenih problema, od kojih se mnogi javljaju gotovo odmah. Najčešći simptomi uključuju:

• Respiratorne probleme: Iritaciju grla, nosa i očiju, poteškoće sa disanjem i pogoršanje postojeće astme. Ovo su često prvi upozoravajući znaci pogoršanja kvaliteta unutrašnjeg vazduha.
• Alergije: Unutrašnji zagađivači poput grinja, buđi i polena mogu pojačati sezonske i celogodišnje alergije, uzrokujući kijanje, zapušen nos i svrab očiju ili kože.
• Opšti simptomi: Glavobolje, umor i vrtoglavice su uobičajeni pokazatelji izloženosti lošem kvalitetu unutrašnjeg vazduha. Ovi simptomi se lako mogu pomešati sa simptomima prehlade ili gripa, što otežava da se utvrdi pravi uzrok.

Prepoznavanje ovih znakova na vreme je važno kako biste mogli da poboljšate kvalitet vazduha u svom prostoru.

Efekti dugotrajne izloženosti lošem kvalitetu unutrašnjeg vazduha mogu biti ozbiljni i možda se neće pojaviti sve do godina kasnije. Ove posledice uključuju:

• Hronične respiratorne bolesti: Kontinuirana izloženost zagađivačima može dovesti do dugotrajnih respiratornih bolesti kao što su hronični bronhitis, astma ili hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP).
• Kardiovaskularne bolesti: Zagađenje vazduha u zatvorenom prostoru povezano je sa većim rizikom od srčanih oboljenja, visokog krvnog pritiska i moždanog udara (CVA), pre svega zbog hronične upale i oksidativnog stresa koje izazivaju zagađivači u vazduhu.

Smanjite zagađenje na izvoru tako što ćete:

• koristiti materijale sa niskim emisijama VOC-a
• redovno održavati uređaje za sagorevanje kako biste sprečili curenje štetnih gasova
• održavati nivo vlage u zatvorenom prostoru između 40% i 60% kako biste sprečili rast buđi i grinja